Oto Erns Remer - intervju
Генерале Ремер, која је била ваша улога у Другом свјетском рату?
Био сам командант на фронту и предводио сам борбене формације током
ратних година. Једини изузетак је био тромјесечни период у Берлину, које
сам провео као командант пука Берлинске гарде и друга три мјесеца као
командант тјелохранитељске бригаде Хитлеровог главног штаба.
На крају сам постао генерал и командант дивизије. По Хитлеровог личном
наређењу, моја дивизија је послата у борбу на источном фронту само у
најкритичнијим областима, као нека врста ударне бригаде. И остао сам
ратни командант до посљедњег дана рата.
Какво је ваше виђење кризе Пољског коридора и избијања рата 1939.
године?
У септембру 1944. године, када сам био камандант гарде у Хитлеровом
главном штабу, разговарао сам са Хитлером током шетње. Питао сам га: „
Мој Фиреру, могу ли искрено разговарати с вама на тренутак?“ „
Наравно“, одговорио је. Онда сам га питао: „ Зашто сте стварно напали
Пољску? Нисте ли могли бити стрпљивији?“
Хитлер је једино затражио аутопут и жељезницу преко пољског коридора
и повратак Данцига Рајху. То су били заиста врло скромни захтјеви. Уз
мало више стрпљења, није ли могао ово добити, на готово исти начин као
што су Аустрија и Судети уједињени са Рајхом?
И Хитлер је одговорио:
„Гријешиш. Знао сам још у марту 1939. године да је Рузвелт ријешен да
доведе до свјетског рата, и знао сам да Британци сарађују у томе, и да је
Черчил био умијешан. Бог зна да заиста нисам желио свјетски рат. Због
тога сам настојао да ријешим пољски проблем неком врстом кажњеничке
експедиције, без објаве рата. Уосталом, дошло је до убистава хиљаде
етничких Њемаца и било је 1.2 милиона етничких Њемаца избјеглица.
Шта сам требао учинити? Морао сам дјеловати. Из тог разлога, четири
недјеље након ове кампање, учинио сам највеликодушнију мировну
понуду коју би било који побједнички вођа икада могао
направити.Нажалост, није било успјешно.“
А затим је рекао: „ Да нисам учинио како сам учинио у погледу пољског
питања, како би спријечио други свјетски рат, до краја 1942. године
најкасније би доживјели оно што сада доживљавамо у 1944. години.“ То је
рекао.
Да ли је Хитлер био сувише благ према Енглеској?
То је била Хитлерова грешка. Хитлер је увијек спроводио политику
засновану на идеологији. Један резултат је био савез са фашистичком
Италијом, што је резултирало италијанском издајом. И Хитлер је увијек
вјеровао у Нордијско-Германску расу и Нордијски народ, што је
укључивало и енглески. То је разлог зашто је стално нудио мир Британији,
који су увијек одбијали. То је значајан разлог зашто никада нисмо
окупирали Британију, а што би је елиминисало из рата. Али, због
иделошких разлога, Хитлер то није урадио, што је свакако грешка.
Уосталом, а ко не прави грешке?
Хитлер ми је једном рекао: „ Сваки дан овог рата ме одваја од посла ког
још увијек одлучно желим обавити за добробит њемачког народа.
Он је мислио на своју домаћу политику и програме. Хитлер је био
страшно несрећан што није могао постићи те ствари, него се умјесто тога
морао посветити рату. Период мира трајао је само шест година, али
остварене су величанствене промјене у тако кратком периоду!
Шта око Данкирка?
Издајнички официри, који су знали за Њемачки план инвазије на
Британију познат као операција „ Морски лав“ обавијестили су Хитлера да
поморска инвазија на Енглеску није била војно могућа. Они су направили
овај извјештај, иако су знали да то није истина, у циљу спријечавања
инвазије из политиччких разлога. Све је то изашло након рата. (Fabian von)
Шлабрендорф је свједочио за ту сврху на мом суђењу.
Да ли сте се слагали са Хитлеровом политиком, посебно његовом
политиком према Русији?
Што се тиче војне кампање против Совјетског савеза:
Прије свега, треба бити јасно да смо у вријеме балканске кампање у
Југославији и Грчкој почетком 1941. године, имали десет дивизија дуж
цијеле совјетске границе, а Руси су стационирали 247 великих војних
формација на нашој граници.
Након окончања балканске кампање, брзо смо послали највише 170
великих војних формација на границу са Совјетских савезом. Руси су се
припремали за напад.
То је истина која се може доказати. Недавно сам разговарао са господином
Пемселом, који је био пилот извиђач далеког домета. У периоду прије
почетка совјетске кампање, летио је све до ријеке Дон и примијетио је и
извијестио о овој огромној концентрацији совјетских снага на самој
граници.
Исто тако знам и личног искуства у руској кампањи, као и од руских
заробљеника, о припремама совјетске стране за неминовни напад на
Европу. Руси су се надали да ћемо ми кренути на Британију а да ће они
искористити ситуацију и прегазити Европу.
Да ли вјерујете да је рат са Совјетским савезом био неминован после
састанка Хитлера и Молотова у новембру 1940. године?
Совјетски министар иностраних послова Молотов тражио је Дарданеле. То
јест, ми смо требали одобрити предају стране територије која је припадала
Турцима. Мовотов је на тај начин направио провокативни захтјев који
просто није могао бити испуњен. Хитлер је такође био свјестан совјетског
преузимања подручја Румуније, у вријеме наводног мира. Хитлер је такође
знао да је анти-њемачки устанак у Београду, организован од стране Совјета.
Руси су уништили однос Њемачке и Совјетског савеза.
А након што је примио све више извештаја о Совјетским припремама за
напад на Њемачку и Европу, Хитлер је реаговао. Ја сам на тај начин
апсолутно сигуран да Хитлер није на почетку припремао напад на
Совјетски савез. Умјесто тога, он је дјеловао како је промијењана ситуација
захтијевала.
Да ли је тачно да су Њемци називали Русе „подљудима“?
Глупости! Руси су људска бића, баш као и сви остали.
Ваше питање, да ли смо називали Русе „подљуди“ је бесмислица. Имали
смо првокласне односе са руским народом. Једини изузетак, са којим смо
се суочили , били су совјетски комесари, који су сви били Јевреји. Ови
људи су стајали иза линија са митраљезима, тјерајући руске војнике у
борбу. Уосталом, средили смо их брзо. То је било наређење. То је било
током рата за егзистенцију, идеолошког рата., кад се таква политика
једноставно прихвати као готова чињеница.
Понекад се говорило о тзв. Азијатским хордама, и обични војници су
некада знали говорити о подљудима, али такав језик никада није службено
коришћен.
Зар се Руси не би борили уз Њемце да се није лоше поступало према
њима?
Руси, то јест Украјинци и људи са Кавказа су се добровољно јављали за
борбу, али нисмо били у могућности то искористити. Нисмо имали
довољно оружја. У рату, постоји пуно тога што би требало направити да
све буде идеално, али ми једноставно нисмо били у могућности. Арапи су
такође хтјели оружје од нас како би могли да се ослободе. И шпански
лидер Франко такође је хтио оружје као услов уласка у рат. Њемачки
програм наоружања заправо није кренуо прије него што је почео рат
против Совјета. Почели смо са 3.260 тенкова. То је све што смо имали, али
Совјети су имали 10.000. У то вријеме наша мјесечна производња била је 35
тенкова. Замислите! Тако све до октобра 1944. , када смо достигли врхунац
наше производње – 1.000 тенкова мјесечно. Дакле, наша мјесечна
производња тенкова је ишла од 35 тенкова мјесечно 1941. до 1.000 тенкова
мјесечно крајем 1944. То је прилична разлика и то је доказ да се нисмо
војно припремали за свјетски рат.
Гдје сте служили када су совјетске снаге стигле до Њемачке?
Био сам командант гарде у Вучјој јами (Wolfsschanze), Хитлеровом главном
штабу у источној Пруској. Био сам тамо са дијелом своје јединице. Тамо се
и даље организовало и није било спремно. Учествовао сам у контра-нападу
близу Голдапа, који је био намијењен одбијању Руса. Међутим, та акција је
трајала само осам дана.
Можете ли рећи нешто о совјетским звјерствима против њемачких
цивила?
Лично сам видио случајеве укључујући жене које су убијене, ражирених
ногу са забијеним колчевима и одрезаним грудима... То сам лично видио, у
Померанији. Говорио сам о томе на радију, и описао. Др Гебелс ме је
питао за детаљан опис и постао радио тим да ме интервјуишу. То што сам
видио догодило се на подручју око Старграда.
Совјетске „азијатске“ трупе?
То је било ужасно. Војници који су урадили те ствари били су на фронту...
Азијати, Монголи, итд.
Да ли су ти злочини били дио свјесне политике?
Те ствари су биле врло свесно учињене. Они су хтјели , на тај начин,
сломити наш тзв. класни или елитни менталитет.
Прије сте говорили о јеврејским комесарима...
Проблем је био то што су у совјетској војсци, за разлику од наше, и свих
других армија, Руси имали политичке комесаре који су, као и војни
команданти, имали ауторитет да издају наређења. Скоро сви су били
Јевреји.
На примјер, запазио сам нешто у Тарнаполу и у Золочеву, који је источко
од Лвова ( у Украјини), током брзе и успјешне војне офанзиве.
Освојили смо Золочев и пар мојих тенкова је остало иза. Трупе су се
одмарале ободу града, зато што нисмо знали хоће ли доћи до
непријатељског контра-напада, или ћемо наш напад наставити. Хтио сам
позвати назад моје тенкове. Углавном, у том малом граду сам видио малу
дјецу бачену кроз прозор и жене, на смрт пребијене палицама, како леже
на улици. Били су Јевреји.
Позвао сам (локалну) жену, и она је дошла у моје возило. Рекла ми је:“
Показаћу вам зашто смо ово учинили“.
Одвезли смо се до локалног затвора. Тамо је зидом био ограђен дио
намијењен за шетњу затвореника. И у том дијелу лежала је гомила
лешева... Крв је још текла из лешева.
Само два сата раније, док су напуштали град, Руси су митраљезима
поубијали локалне украјинске националисте, који су били тамо
утамничени.
То је било дјело јеврејских комесара. И то је био разлог зашто су локални
Украјинци проводили погроме против Јевреја. И тако, кад год би
Украјинац видио Јеврејина он би га одмах убио. Али ми смо били
окривљени за ове смрти, иако уопште нисмо имали утицаја на локално
становништво у то вријеме. Тек смо касније били у стању успоставити ред.
Да ли је то намјерно учињено како би се дискредитовали Њемци?
Не, ови анти-јеврејски погроми били су израз бијеса људи. Они су мрзјели
Јевреје. У Пољској су, такође, често били погроми. Можда знате, у Пољској
су чак били погроми против Јевреја и после рата. То је било нешто
стварно. Бијес људи на истоку против Јевреја, који су себе увијек
приказивали као поштене и добре трговце, је неописив.
Ми Њемци нисмо толико мрзјели Јевреје, обичне Јевреје. Јевреји су
живјели међу нама без проблема. Имали смо Нирнбершке Расне законе,
зато што нисмо жељели мијешање раса. У Израелу, наравно, такви закони
су још стрикнији. У то вријеме, Ционисти су поздравили (њеначке) расне
законе, зато што су они били блиски њиховим гледиштима. Ционисти су
били против мијешања раса. У замјену, хтјели су да се сви Јевреји преселе у
Израел.
Какав је Хитлер био у друштву?
Био је савршен домаћин. Када сам био у Хитлеровом главном штабу у
Вучјој јами (Wolfsschanze), често сам био у прилици да уочим како је увијек
придавао посебну пажњу када би се очекивао гост. И прије него што би се
срео са гостом на жељезничкој станици, он би се увијек морао увјерити да
је све у савршеном реду у главном штабу.
Провјерио би да ли је тепих у складу са сребренином, или тако нешто и све
би излуђивао у припремама за дочек гостију бринући се да све буде
укусно направљено. Заиста се лично бринуо за своје госте.
Херман Гајслер (Hermann Geisler), Хитлеров архитекта, написао је књигу о
Хитлеру. (Ein anderer Hitler, мемоари). То је фантастична књига коју
требате прочитати. Он (аутор) је био стварно одличан човјек, и врло добро
је имитирао, нарочито Роберта Лаја (Главног за радну службу Рајха), и
Хитлер је знао за то. Хитлер га је наговарао да имитира Лајов начин говора.
И он би (духовито) рекао: „ Мој Фиреру, не смијем то урадити, он ће ме
послати у концентрациони логор“. „ Ах, само напријед,“ Хитлер би му,
шалећи се, одговорио, „ Ја ћу те поново вратити из логора.“ , такав је био
Хитлер. И онда би он имитирао Лаја. ( Ремер инитира имитацију Лаја) И
Хитлер би се тако смијао да би му пошле сузе на очи.
Какав је био Хитлеров љубавни живот?
Хитлер није имао времена за то. Увијек би говорио да нема времена за
жену. И Ева Браун је свој дио одиграла врло добро. Нико није знао о
њиховој вези, која је држана у тајности. Она се добро сналазила када је
било много гостију.
Не мислим да био велики љубавник. Не мислим. Имао је рођаку, Гели
Раубал, током периода борбе прије но што је постао канцелар. Хитлер
није био у могућности да јој посвети довољно пажње, али она га је вољела,
и одузела је себи живот. Мислим да је она била једина жена коју је Хитлер
заиста волио.
Да ли је Хитлер има дјеце?
Глупост. Он није желио имати дјецу.
Хитлер је себе сматрао представником нације, и он би одбацио све из свој
личног живота што би било неусклађено с том сликом. Увијек је себе
сматрао државником и према томе се потрудио да слика буде у
потпуности у складу са оним шта је нација очекивала од њега.
А зар није народ желио да Хитлер има дјецу?
Да, али за то би се морао женити и постати супруг. Али он је увијек
говорио да нема времена за то.
Био сам са Хитлер када се преселио у свој нови главни штаб, који је био
заштићен зидовима дебљине седам метара. Ушао је у своју нову спаваћу
собу гдје се налазио обични војнички кревет, уз изузетак што је имао два
душека. И када је то видио, кратко је питао:“ Од када војник спава на два
душека?“. Присутни ађутант изгледао је посрамљено, и онда је Хитлер
рекао:“ Један можеш однијети“. И такав је био Хитлер. Није тражио
ништа специјално за себе.
Платио је за цијели одбрамбени периметар око његовог главног штаба
својим новцем. Никада није примио ни динара од владине плате. И све до
краја рата, плаћао је сам одбрамбени периметар, укључујући шест
километара пута, што је коштало много.
Хитлер је био богат човјек, нарочито од прихода од ауторског права од
продаје његове књиге, Моја Борба (Mein Kampf), која је продата у више од
100 милиона пријерака. Али никада није узео ни паре од владиног новца.
Генерале Ремер, ви сте позвали на њемачко – совјетску сарадњу.
Можете ли нам рећи нешто о томе?
Ми Њемци морамо напустити НАТО алијансу. Морамо бити војно
независни. Морамо створити зону без нуклеарног оружја. Морамо доћи до
разумијевања са Русима. То јест, морамо се изборити за разумне границе
са Русима. Они су једини који то могу направити. Американци немају
никаквог утицаја у свему томе.
За узврат, ми ћемо се обавезати да купујемо (руске) сировине, и
сарађивати у стотинама пројеката са Русима, и тако елиминисати нашу
незапосленост. Све ово нема везе с идеологијом. Руси су тако економски
назадни да ће ово весело и срећно сложити са овим, и они ће се
ослободити идеологије.
Како би Французи реаговали на ово?
Француска ће морати радити заједно са нама. Француска је, економски,
много слабија од нас, тако да ће морати трговати са нама на Западу или ни
с ким. Американци су наши смртни конкуренти.
Може ли њемачко – совјетска алијанса довести до рата?
Не, напротив, спријечили би смо рат. Русима не треба рат. То је разлог
зашто Горбачов даје своје приједлоге. Америка је та која жели рат.
Зар не би Америка покушала да испровоцира непријатељства?
Ако би стварно дошло до разумијевања са Русијом, онда би све било
готово за Америку.
Искрено: Аденауерова влада ( први посљератни западно-њемачки
канцелар) задржала је цијело Гебелсово ратно особље и поставила их у
владине позиције у Бону. И као резултат, ратна анти-комунистичка
гледишта Др Гебелса, која су била прилично оправдана током рата, су
настављена све до данас. Они су сви били Гебелсови људи. Ко још данас
стварно вјерује у комунизам? Ми смо стварно против комунизма.
Коју улогу играју Јевреји у Совјетском Савезу?
Могу вам рећи да су совјетско вођство под Лењином било плаћено од
стране Јевреја, потровшивши 220 милиона долара. У то вријеме, (Њемачки
Генерал) Лудендорф је такође дао Лењину новац да би зауставио рат, и то
је било разумљиво.
Међу совјетских лидерима, у то вријеме, било је 97% Јевреја. И онда је
Стаљин дошао на власт, и политичари који су спроводили (не-
идеолошку) политику у интересу Русије, укључујући „Велики Отаџбински
рат“ ( То јест, Други свјетски рат) који је он добио.
Стаљин не само да је убио милионе оних који су били на периферији
моћи, као сељаци, већ је такође убио систематски и 1.6 милион Лењинових
сљедбеника, укључујући и Троцког. И као резултат, Русија је данас
призната као једина земља која је анти-јеврејска или слободна од
ционистичког утицаја. Ми Њемци би требали бити срећни због ривалства
између Вашингтона и Москве. Морамо искористити ове разлике.
Какав је био јеврејски утицај у СССР током Другог свјетског рата?
Након рата, много Јевреја је било депортовано на простор Урала, а пољски
Јевреји су побјегли. Русима су били потребни војници, и неки су Јевреји
били партизани. И Руси су видјели да их људи не желе. Нису били срећни
са њима, па су их депортовали. Током рата наша процјена је била да у
Совјетском Савезу има око 1.8 до 2 милиона Јевреја, нисам сигуран. Данас
их нема много.
А јеврејски утицај у Совјетском Савезу данас?
Постоји сигурно (још) неколико, али њихов утицај је драстично смањен. У
Совјетском врху данас је мање од 4% Јевреја, насупрот 97% ( у Лењиново
вријеме). Тако да можете видјети да су се ствари промијениле.
Јевреји у совјетском професионалном животу?
Да, али они нису битни. Они немају политички утицај.
Да ли сте разговарали са Русима?
Да, разговарао сам са совјетским амбасадором Валентином Фалином.
Сусрео сам се с њим када сам посјетио Бон, или са секретаром за штампу у
Келну. Они су ме дочекали и разговарали смо слободно као ви и ја овдје.
Потпуно је нормално да неко из политчког живота слободно разговара са
својим супарницима.
Да ли мислите да ће Руси стварно сарађивати?
Не рачунамо на то, за сада. Ми нисмо политичка сила. Можемо дјеловати
једино као политички фактор, кад постанемо политичка сила.
Написао сам памфлет који сам посао у Москву и у којем са расправљао са
Совјетском амбасадом. Они су се сложили и рекли да када би сви Њемци
мислили као ја, политички односи би били много једноставнији. Међутим,
(кажу они) ми се морамо договарати са Боном, а пошто је Бон у НАТО
алијанси, Бон је наш супарник. Дакле, таква је ситуација.
Зашто се публикација ваше организације зове The Bismarck Gernan?
Зато што је Бизмарк водио политику орјентисану према истоку, и као
резултат његовом „ Умирујућег Споразума“ (1887) са Русијом, ми смо
имали 44 године мира.
I.R.P. NSSB
